Naknada štete

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima jasno je propisano da je šteta umanjenje nečije imovine, sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Na taj način može doći do obične materijalne štete, štete u vidu izmakle koristi, kao i nematerijalne štete.

Šteta se može javiti u svim aspektima života, te samim tim jasno je da do naknade štete može doći u mnogim oblastim prava.

Naša kancelarija ima iskustva u oblasti naknade štete, i uvek se trudi da se ovakvi slučajevi reše vansudski, mirnim putem, ukoliko je to moguće. Ukoliko ne dođe do vansudskog poravnanja u najboljem duhu zakona, običaja i interesima obe strane, tada dolazi do vođenja parničnih postupaka za naknadu štete.

Sporovi u vezi naknade štete se mogu voditi radi naknade materijalne štete u slučaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja, kao i u slučaju povrede časti i ugleda i širenja neistinitih navoda o nekome.

Što se tiče nematerijalne štete, najčešće se vode postupci za naknadu nematerijalne štete u vidu novčane naknade i to: za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove, zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, naruženosti, povrede časti i ugleda, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, nezavisno od naknade materijalne štete.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i visini iste, sud vodi računa o značaju povredjenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Najčešći slučajevi postupaka za naknade štete nastali su povodom: saobraćajnih nezgoda, upada u šaht, pada na led, ujeda psa, pada u gradskom autobusu, povrede na radu, nezgoda u školi ili vrtiću, tuče na javnim mestima, nasilja u porodici, naknada izgubljene zarade zbog nezakonito prestalog radnog odnosa i dr.