Kada dođe do razvoda braka, pored emotivnog tereta, podela imovine predstavlja jedno od najkompleksnijih i najstresnijih pitanja za supružnike. U praksi se svakodnevno susrećemo sa klijentima koji dolaze sa čvrstim, ali pogrešnim uverenjima o tome šta im po zakonu pripada.
Ova uverenja najčešće potiču iz nepoznavanja jasne razlike između bračne tekovine (zajedničke imovine) i posebne imovine, onako kako ih definiše Porodični zakon Republike Srbije.
Da biste zaštitili svoja imovinska prava i izbegli neprijatna iznenađenja na sudu, u nastavku razbijamo pet najčešćih zabluda o podeli imovine nakon razvoda.
Zabluda 1: „Sve što posedujemo se deli na pola.“
Ovo je verovatno najrasprostranjeniji mit. Istina je da se ne deli apsolutno sve. Zakon jasno razlikuje zajedničku i posebnu imovinu.
Imovina koju ste stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu (bračnu tekovinu) i ona je predmet deobe. Međutim, posebna imovina ostaje isključivo vaša i ne deli se sa bivšim supružnikom. U posebnu imovinu spada:
-
Imovina koju ste imali pre sklapanja braka.
-
Imovina koju ste tokom braka stekli poklonom, nasleđem ili nekim drugim besteretnim sticanjem.
Dakle, ukoliko ste tokom braka nasledili porodičnu kuću, ona ostaje vaša i ne ulazi u masu za podelu.
Zabluda 2: „Stan je u katastru na moje ime, dakle samo je moj.“
Mnogi klijenti su uvereni da upis prava svojine u Katastar nepokretnosti isključivo na njihovo ime znači da supružnik nema nikakva prava na tu nekretninu. Ovo je ozbiljna zabluda.
Ukoliko je stan kupljen tokom trajanja braka od zajedničkih sredstava (zarade, kredita koji se otplaćivao iz zajedničkih prihoda), on predstavlja zajedničku imovinu, bez obzira na to ko je formalno upisan kao vlasnik. U ovakvim slučajevima, drugi supružnik ima pravo da u sudskom postupku dokazuje svoj udeo u sticanju te nekretnine. Zakonska je pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, dok se ne dokaže suprotno.
Zabluda 3: „Krediti i dugovi su samo njegovi/njeni.“
Kao što se deli imovina, tako se deli i teret obaveza. Supružnici su solidarno odgovorni za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika.
Ako je jedan supružnik podigao kredit za renoviranje zajedničkog stana, kupovinu automobila za potrebe porodice ili za svakodnevne životne troškove, oba supružnika odgovaraju za taj dug. Poverilac (npr. banka) može zahtevati naplatu od bilo kog supružnika. Zabluda je da nakon razvoda možete jednostavno „ostaviti“ dugove onome ko je potpisao ugovor sa bankom.
Zabluda 4: „Firma koju sam osnovao/la je isključivo moja.“
Preduzetnici i osnivači privrednih društava (najčešće DOO) često zanemaruju činjenicu da poslovanje podleže pravilima bračne tekovine.
Činjenica da ste samo vi upisani u Agenciji za privredne registre (APR) kao osnivač i vlasnik ne isključuje prava vašeg supružnika. Ukoliko je firma osnovana tokom braka, ili je njena vrednost značajno uvećana tokom braka zajedničkim radom i ulaganjem, vaš supružnik može zahtevati utvrđivanje svog udela u toj imovini ili tražiti isplatu srazmerne novčane naknade. Ovo je jedno od najosetljivijih pitanja u praksi i često zahteva finansijska veštačenja.
Zabluda 5: „Ko vara u braku, dobija manji deo imovine.“
Podela imovine i razlozi za razvod braka su dva potpuno odvojena pravna pitanja u srpskom zakonodavstvu. Naš sudski sistem ne poznaje koncept „kazne“ kroz oduzimanje imovine zbog preljube.
Krivica za razvod (emotivna prevara, loši odnosi) ne utiče na veličinu udela u zajedničkoj imovini. Udeo se utvrđuje isključivo na osnovu doprinosa supružnika u sticanju te imovine (kroz zaradu, vođenje domaćinstva, brigu o deci i imovini).
Ne prepuštajte imovinu slučaju
Podela imovine je proces u kom nepoznavanje zakona može skupo da vas košta. Svaka porodična i imovinska situacija je specifična i zahteva detaljnu pravnu analizu.
Ukoliko se suočavate sa razvodom i imate nedoumice u vezi sa podelom imovine, zakažite konsultacije kako bismo pravovremeno zaštitili vaše interese i vaš kapital.