Kada kao advokat pogledam statistiku koja kaže da je u Srbiji za deset godina ubijeno 310 žena u porodičnom nasilju, prva reakcija je profesionalna – pomislim na hiljade stranica sudskih spisa, policijskih beleški i propuštenih rokova. Međutim, kada skinem advokatsku togu, ostaje samo gorak ukus i ljudska tuga.
Jer, 310 nije samo broj. To je 310 majki, ćerki, sestara. To je 310 ugašenih svetova koje sistem, uprkos zakonima, nije uspeo da zaštiti. Ova statistika je tiha optužnica protiv naše kolektivne i institucionalne apatije.
Danas analiziramo gde naš sistem „puca“, zašto žene i dalje stradaju i kako novi zakon u Italiji može poslužiti kao model koji hitno moramo da prepisemo.
Pravni okvir Srbije: Imamo „oružje“, ali da li umemo da ga koristimo?
Srbija na papiru ima solidan zakonodavni okvir, značajno unapređen 2017. godine. Ali, praksa pokazuje da zakon ne čine paragrafi, već ljudi koji ga primenjuju.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (2017)
Ovaj zakon je doneo revolucionarne „hitne mere“. Policajac na licu mesta ima ovlašćenje da nasilnika udalji iz stana i zabrani mu prilazak na 48 sati, što tužilac može produžiti na 30 dana.
-
Teorija: Preseći spiralu nasilja odmah.
-
Praksa: Iako se mere izriču, često izostaje dubinska procena rizika. Nasilnik se nakon 30 dana vraća, često još agresivniji, a žrtva ostaje nezaštićena.
Krivični zakonik i „cenkanje“ sa pravdom
U našem Krivičnom zakoniku, nasilje u porodici (član 194) jeste krivično delo, a ubistvo žene se najčešće kvalifikuje kao Teško ubistvo (član 114). Međutim, problem leži u sudnicama. Previše je uslovnih osuda. Kada nasilnik vidi da je za prebijanje supruge dobio samo „opomenu“, on to ne vidi kao šansu za popravak, već kao dozvolu da nastavi – često brutalnije.
Gde sistem najčešće zakaže?
Kao advokat koji se susreće sa žrtvama, uočavam ključne sistemske „kvarove“:
- Ignorisanje „crvenih zastavica“: Statistike Autonomnog ženskog centra pokazuju da je u velikom broju slučajeva femicida nasilje bilo ranije prijavljivano. Koordinacija između policije, Centra za socijalni rad i tužilaštva često je spora i birokratska.
- Femicid nije posebno krivično delo: Iako svi koristimo termin femicid (ubistvo žene zato što je žena), on u našem zakonu ne postoji. To ostavlja prostor sudijama da „ljubomoru“ ili „težak razvod“ ponekad uzimaju kao olakšavajuće okolnosti, umesto da vide rodno zasnovanu mržnju i želju za dominacijom.
- Ekonomski faktor: Žrtva često ne odlazi jer nema gde. Zakon je štiti od udarca, ali joj ne obezbeđuje krov nad glavom.
Svetlo na kraju tunela: Italijanski model
Dok se mi borimo sa primenom postojećih normi, Italija nam je upravo održala lekciju iz odgovornosti.
Italijanski parlament je jednoglasno usvojio zakon kojim se femicid prvi put eksplicitno definiše kao posebno krivično delo.
Šta ovo znači u praksi i zašto je to revolucija?
-
Jasna definicija: Femicid se kvalifikuje kada je ubistvo motivisano mržnjom, diskriminacijom, težnjom ka dominaciji ili kontroli (uključujući slučajeve kada žena želi da prekine vezu).
-
Drakonske kazne: Za ovo delo predviđena je kazna doživotnog zatvora. Nema uslovnih, nema olakšavajućih okolnosti na bazi „strasti“.
-
Politički konsenzus: Zakon je usvojen uz aplauz svih poslanika, bez obzira na stranku. To šalje poruku da zaštita života žena nije političko, već civilizacijsko pitanje.
Šta Srbija mora da uradi?
Vreme je da prestanemo da brojimo žrtve i počnemo da menjamo sistem iz korena.
- Uvođenje femicida u Krivični zakonik: Moramo slediti italijanski primer. Ubistvo žene iz obesti, ljubomore ili potrebe za kontrolom mora imati svoje ime i najstrožu kaznu.
- Nulta tolerancija: Svaka uslovna osuda za nasilnika povratnika je poraz pravosuđa.
- Prijavljivanje je dužnost: Komšije, prijatelji, rođaci – ako čujete krike, pozovite policiju. To nije „mešanje u tuđa posla“, to je spasavanje života.
Zakon je moćan alat, ali je mrtvo slovo na papiru ako iza njega ne stoji jasna volja države da zaštiti svoje građanke. Italija je pokazala put. Na nama je da odlučimo da li ćemo ga slediti ili ćemo i sledeće godine gledati u grafiku sa novim brojevima, pitajući se gde smo pogrešili.