Kao advokat sa dugogodišnjom praksom u Srbiji, svakodnevno se susrećem sa posledicama loše sastavljenih ili nepažljivo pročitanih ugovora. Ugovori su kamen temeljac svakog poslovnog, ali i mnogih privatnih odnosa – od kupovine stana, preko zasnivanja radnog odnosa, do kompleksnih poslovnih saradnji. Međutim, jedna mala greška ili propust u ugovoru može dovesti do ozbiljnih finansijskih gubitaka, dugotrajnih sudskih sporova i narušenih odnosa.
Cilj ovog teksta je da vam ukažem na najčešće greške koje ljudi prave prilikom sklapanja ugovora u Srbiji i da vam pružim praktične savete kako da ih izbegnete. Zapamtite, informisanost je prvi korak ka pravnoj sigurnosti.
1. Greška: Nepažljivo čitanje ili potpuno nečitanje ugovora
• Problem: Zvuči osnovno, ali iznenadili biste se koliko ljudi potpiše dokument a da ga nije detaljno pročitalo, oslanjajući se na usmeno prepričavanje druge strane ili pretpostavljajući da su uslovi standardni. Ovo često dovodi do kasnijeg „neprijatnog iznenađenja“ kada shvate na šta su se zapravo obavezali.
• Posledice: Preuzimanje neočekivanih obaveza, nepovoljni rokovi, skriveni troškovi, odricanje od prava.
• Kako izbeći: Uvek, bez izuzetka, pročitajte ceo ugovor pažljivo, od prve do poslednje reči. Obratite posebnu pažnju na definicije pojmova, obaveze obe strane, rokove, cenu, uslove plaćanja, garancije, i klauzule o raskidu. Ako nešto ne razumete, pitajte pre potpisivanja. Ne žurite!
2. Greška: Nejasne, dvosmislene ili nedefinisane odredbe
• Problem: Korišćenje opštih ili neodređenih termina poput „razuman rok“, „zadovoljavajući kvalitet“, „uobičajena praksa“ bez daljeg pojašnjenja je recept za nesporazum. Ono što je jednoj strani „razumno“, drugoj može biti neprihvatljivo.
• Posledice: Potencijalni sporovi oko tumačenja ugovornih obaveza, nemogućnost efikasnog sprovođenja ugovora.
• Kako izbeći: Insistirajte na preciznosti i jasnoći. Definišite ključne pojmove unutar samog ugovora. Umesto „razuman rok“, navedite tačan broj dana ili konkretan datum. Kvantifikujte obaveze gde god je to moguće (npr. tačne specifikacije robe/usluge).
3. Greška: Izostavljanje bitnih elemenata ugovora
• Problem: Svaki ugovor, da bi bio pravno valjan i sprovodiv, mora sadržati određene bitne elemente definisane Zakonom o obligacionim odnosima (ZOO). Najčešće se zaboravljaju ili neprecizno definišu: tačna identifikacija ugovornih strana, precizan opis predmeta ugovora (šta se kupuje/prodaje/iznajmljuje/radi), cena ili način njenog određivanja, rokovi za ispunjenje obaveza.
• Posledice: Ugovor može biti ništav (kao da nikada nije ni zaključen) ili rušljiv, ili se jednostavno ne može sprovesti u praksi.
• Kako izbeći: Pre potpisivanja, napravite „ček-listu“ bitnih elemenata za tu vrstu ugovora. Proverite da li su sve strane jasno navedene (ime/naziv, adresa/sedište, matični broj/JMBG/PIB), da li je predmet ugovora nedvosmisleno opisan, da li je cena fiksna ili odrediva, i da li su rokovi jasno postavljeni.
4. Greška: Zanemarivanje „sitnih slova“ i opštih uslova poslovanja
• Problem: Mnogi ugovori (posebno sa velikim kompanijama, bankama, osiguranjima) upućuju na „Opšte uslove poslovanja“ (OUP) koji su često dati kao poseban dokument ili su dostupni na internet stranici. Ljudi često potpišu glavni ugovor ne čitajući OUP, a upravo tu se mogu kriti veoma važne (i ponekad nepovoljne) odredbe o isključenju odgovornosti, jednostranim izmenama uslova, nadležnosti suda, itd.
• Posledice: Pristanak na uslove kojih niste bili svesni, a koji mogu značajno uticati na vaša prava i obaveze.
• Kako izbeći: Uvek tražite i pažljivo pročitajte sve dokumente na koje ugovor upućuje, uključujući Opšte uslove poslovanja. Ako nisu priloženi uz ugovor, zahtevajte ih ili ih pronađite i proučite pre potpisivanja.
5. Greška: Oslanjanje na usmene dogovore umesto pisanog traga
• Problem: „Ali dogovorili smo se drugačije…“ je česta rečenica u sporovima. Usmeni dogovori, iako u nekim slučajevima mogu biti pravno obavezujući po ZOO, veoma se teško dokazuju na sudu. Šta je tačno rečeno, ko je šta obećao – postaje stvar reči protiv reči.
• Posledice: Nemogućnost dokazivanja postojanja ili sadržine dogovora, gubitak prava. Za neke ugovore (npr. ugovor o prometu nepokretnosti) zakon izričito zahteva pisanu formu kao uslov punovažnosti.
• Kako izbeći: Sve bitne elemente dogovora stavite na papir. Čak i ako inicijalno pregovarate usmeno, potrudite se da konačan dogovor bude formulisan u pisanom ugovoru koji potpisuju obe strane. Za manje izmene postojećeg ugovora, koristite pisane anekse.
6. Greška: Nepreciziranje posledica kršenja ugovora (povrede obaveza)
• Problem: Ugovor definiše obaveze, ali šta se dešava ako jedna strana svoju obavezu ne ispuni na vreme ili uopšte? Ako posledice nisu jasno definisane, druga strana može biti u neizvesnosti kako da reaguje i koja prava ima.
• Posledice: Odugovlačenje u rešavanju problema, nejasnoće oko prava na raskid ugovora, naplatu penala (ugovorne kazne) ili naknadu štete.
• Kako izbeći: Ugovorom jasno definišite šta se smatra povredom ugovora (npr. kašnjenje duže od X dana, isporuka neodgovarajuće robe) i koje su posledice te povrede (npr. pravo na raskid, plaćanje ugovorne kazne u određenom procentu ili iznosu, pravo na naknadu štete).
7. Greška: Potpisivanje pod pritiskom ili bez potpunog razumevanja
• Problem: Ponekad se ljudi osećaju pritisnuto da potpišu ugovor odmah, bez dovoljno vremena za razmišljanje ili konsultaciju („ponuda važi samo danas“, „svi ostali su već potpisali“). Potpisivanje nečega što ne razumete u potpunosti je izuzetno rizično.
• Posledice: Kajanje zbog preuzetih obaveza, nepovoljni uslovi koje kasnije teško možete promeniti.
• Kako izbeći: Nikada ne potpisujte ugovor ako se osećate pritisnuto, u žurbi, ili ako ne razumete sve njegove odredbe. Imate pravo da tražite dodatno vreme za razmatranje i da postavite pitanja. Ako je potrebno, zatražite nezavisni pravni savet.
8. Greška: Izbegavanje angažovanja advokata radi „uštede“
• Problem: Mnogi smatraju da je angažovanje advokata za sastavljanje ili proveru ugovora nepotreban trošak, posebno kod „manjih“ poslova. Međutim, trošak advokatske usluge je često zanemarljiv u poređenju sa potencijalnom štetom koja može nastati iz lošeg ugovora.
• Posledice: Propusti koji mogu dovesti do višegodišnjih i skupih sudskih sporova, gubitak novca ili imovine.
• Kako izbeći: Za sve važnije ugovore (kupoprodaja nekretnina, značajniji poslovni aranžmani, ugovori o zajmu, ugovori o delu veće vrednosti), konsultacija sa advokatom je investicija u vašu sigurnost, a ne trošak. Advokat može da identifikuje potencijalne rizike, predloži povoljnije formulacije i osigura da je ugovor u skladu sa važećim propisima i vašim najboljim interesima.
Sklapanje ugovora ne mora biti stresno iskustvo. Pažljivim čitanjem, insistiranjem na jasnoći, obezbeđivanjem pisane forme za sve bitne dogovore i, kada je to potrebno, traženjem stručne pravne pomoći, možete značajno smanjiti rizik od grešaka i zaštititi svoja prava i interese. Ugovor je moćan alat kada se pravilno koristi – pobrinite se da radi za vas, a ne protiv vas.