Nasleđivanje zaostavštine je proces kojim se prenose prava koja su pripadala ostaviocu u trenutku njegove smrti. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava, osim predmeta domaćinstva manje vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, bračnog druga i roditelja, ako su živeli u istom domaćinstvu. Ovi predmeti postaju zajednička svojina ovih lica.
Osnovi nasleđivanja mogu biti zakon ili zaveštanje (testament). Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti, uključujući i dete već začeto u trenutku smrti, ako se rodi živo. Pravno lice može naslediti na osnovu zaveštanja, ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Nedostojnost za nasleđivanje podrazumeva da određene osobe ne mogu naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja. Nedostojni su oni koji su umišljajno usmrtili ostavioca, prinudom ili prevarom naveli ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje, ili su sprečili ostaviočevu poslednju volju (uništili, sakrili, falsifikovali zaveštanje) ili se teže ogrešili o zakonsku obavezu izdrzžavanja ostavioca ili mu uskratili nužnu pomoć.
Položaj potomaka nedostojnog je takav da nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog, i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.
Nasledna prava stranaca u Republici Srbiji su ista kao i za domaće državljane, pod uslovom uzajamnosti, osim ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Zakonski naslednici u Srbiji
Krug zakonskih naslednika obuhvata potomke, usvojenike i njihove potomke, bračnog druga, roditelje, usvojioce, braću i sestre i njihove potomke, dedove i babe i njihove potomke, kao i ostale pretke. Nasleđivanje se vrši po naslednim redovima, pri čemu naslednici bližeg reda isključuju naslednike daljeg reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Ako postoji dete kome bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća, dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug, ako sud oceni da je to opravdano.
Pravo predstavljanja omogućava da, ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a ako unuci ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihova deca (praunuci ostaviočevi).
Ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i roditelji. Bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju roditelji. Ako bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu nasleđuju roditelji.
Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva, njihov deo nasleđuju njihova deca (braća i sestre ostavioca), unuci i dalji potomci. Ako roditelji nemaju potomstva, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
Treći nasledni red čine dedovi i babe i njihovo potomstvo. Deda i baba sa očeve strane nasleđuju polovinu zaostavštine, a deda i baba s majčine strane drugu polovinu. Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, unuci i dalji potomci.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze i njihovi potomci.
Četvrti nasledni red obuhvata ostaviočeve pradedove i prababe. Pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju polovinu zaostavštine na jednake delove, dok drugu polovinu nasleđuju pradedovi i prababe s majčine strane. Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev. Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze. Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.
Ostali nasledni redovi uključuju ostaviočeve daljnje pretke. Posle pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju dalji preci, redom, prema pravilima koja važe za pradedove i prababe.
Republika Srbija kao zakonski naslednik nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Republika Srbija ne može se odreći nasleđa, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.
Nužni naslednici
Nužni naslednici su ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i ostali preci su nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život. Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.
Nužni deo predstavlja deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati. Nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, dok je nužni deo ostalih nužnih naslednika trećina dela koji bi im pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
Namirenje nužnih naslednika se vrši posle ostaviočevih poverilaca, a pre isporukoprimaca (legatara). Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nužnog dela.
Povreda nužnog dela nastaje ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona manja od vrednosti nužnog dela. Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da mu pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo), osim ako ostavilac u zaveštanju ne odredi drugačije.
Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili, osim ako iz zaveštanja ne sledi drugačije. Ako to nije dovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, prema pravilima za vraćanje poklona.
Pogodovani isporukoprimac postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali isporukoprimci ne mogu namiriti nužni deo.
Srazmerno smanjenje isporuka omogućava zaveštajnom nasledniku koji je isplatio nužni deo da zahteva srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti, osim ako iz zaveštanja ne sledi drugačije. Isto važi i za isporukoprimca kome je naloženo da iz svoje isporuke nešto ispuni.
Nužni deo s teretom i pravo izbora znači da, ako ostavilac optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatra se da je nužni deo bez tereta. Ako ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo uz ispunjenje tereta ili samo nužni deo bez tereta.
Izračunavanje nužnog dela počinje popisom i procenom celokupne imovine ostavioca u trenutku smrti, uključujući zaveštajna raspolaganja i potraživanja. Od utvrđene vrednosti odbijaju se dugovi, troškovi popisa, procene zaostavštine i troškovi sahrane. Dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac učinio zakonskim naslednicima i poklona učinjenih u poslednjoj godini života onima koji nisu zakonski naslednici.
Šta se smatra poklonom uključuje svako odricanje od prava, otpuštanje duga, davanje nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje. Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.
Ako se poklon sastoji u osiguranju, vrednost poklona je zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir premija veći, vrednost poklona je osigurana suma.
Pravila za nužni deo kao stvarno pravo
Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona se primenjuje kada je nužni deo povređen. Zaveštajna raspolaganja se smanjuju, a pokloni se vraćaju ako je to potrebno da se nužni deo namiri.
Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja znači da se zaveštajna raspolaganja smanjuju u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim, osim ako iz zaveštanja ne sledi drugačije. Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.
Redosled vraćanja poklona je obrnut redosledu kojim su pokloni činjeni. Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno. Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dok ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.
Zastarelost prava za nužni deo kao obligaciono pravo je tri godine od dana proglašenja zaveštanja ili od smrti ostaviočeve. Za nužni deo kao stvarno pravo, smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja ili smrti ostaviočeve.
Ko može zahtevati nužni deo uključuje nužne naslednike. Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.
Razbaštinjenje nužnih naslednika može biti potpuno ili delimično. Zaveštalac može isključiti nužnog naslednika koji se teže ogrešio o njega. Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje i izraženo na nesumnjiv način. Lišenje nužnog dela može se primeniti ako je potomak prezadužen ili rasipnik, u korist njegovih potomaka.
Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)
Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje. Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.
Volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, a namera za sačinjavanje zaveštanja određena i bezuslovna. Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.
Oblici zaveštanja uključuju:
- Svojeručno zaveštanje: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Datum nije nužan, ali je poželjan.
- Pismeno zaveštanje pred svedocima: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.
Sudsko zaveštanje: Pravila i postupci
Sudsko zaveštanje se sačinjava po pravilima koja važe za sastavljanje isprava, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Ako je zaveštalac u stanju da pročita zaveštanje, sudija ga sačinjava po kazivanju zaveštaoca, utvrđuje njegov identitet, a zaveštalac ga potom pročita i potpiše. Sudija potvrđuje da je zaveštalac pročitao i potpisao zaveštanje u njegovom prisustvu.
Ako zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje, sudija ga čita u prisustvu dva svedoka, a zaveštalac izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potpisuje ga ili stavlja svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na zaveštanju, a sudija potvrđuje da su sve radnje učinjene.
Predavanje zaveštanja sudu omogućava zaveštaocu da svojeručno, pismeno ili sudsko zaveštanje poveri na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud sačinjava zapisnik o prijemu zaveštanja, koje se zapečaćeno čuva u sudu.
Konzularno zaveštanje može sačiniti konzularni ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu, po pravilima za sastavljanje sudskog zaveštanja.
Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno, državljanstvo zaveštaoca, prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u skladu sa zakonom. Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste. Međunarodno zaveštanje mora biti u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati i može biti na bilo kom jeziku.
Ako vam je potrebna stručna pravna pomoć, preporučujemo da nam se obratite kao advokatu iz Novog Sada koji ima dugogodišnje iskustvo u oblasti naslednog prava.