Čuvanje dece i starijih, pomoć u kući, čišćenje stambenih zgrada, ali i mnogi poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, poljoprivredi i građevinarstvu uskoro ulaze u zakonski okvir.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima nedavno je završena, pa se očekuje da dokument ovih dana bude uvršten u dnevni red Vlade. Odmah zatim o njemu će raspravljati i poslanici, a njegovo usvajanje bi moglo da očekuje već za oko mesec dana.

I dok sindikalci i pojedini stručnjaci za radno pravo smatraju da novi propis obespravljuje radnike, onemogućava im zakonsku zaštitu i na mala vrata dozvoljava zapošljavanje stranaca, bez ugovora o radu, u Ministarstvu rada i Uniji poslodavaca tvrde da to nije tačno i da će on, u stvari, omogućiti brže i lakše zapošljavanje, smanjenje rada na crno i povećanje budžetskih prihoda.

Za Savez samostalnih sindikata je zapošljavanje bez ugovora o radu, koje predviđa ovaj dokument, protivustavno i nelegalno i da će država na taj način smanjiti svoje prihode.

– Tako se legalizuje rad na crno, a samim tim se smanjuje i količina novca u lokalnim, ali i republičkom budžetu na ime poreza i doprinosa – kažu u SSSS.

S druge strane, u Ministarstvu rada navode da je prethodni Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 50/2018), koji dozvoljava usmeni ugovor o radu, dao dobre rezultate. Oni tvrde da će sada i neprijavljenim radnicima konačno početi da plaćaju doprinose i da će biti uvedeni u legalne tokove.

U ovom Nacrtu, smatraju sindikalci, radnici nemaju pravo na ograničeno radno vreme i prekovremeni rad, plaćeno odsustvo i na sudsku zaštitu. Samim tim zaposleni ne može da se obrati sudu i pokrene radni spor ili da tuži za nezakonit otkaz. Regres i otpremnine takođe ne postoje za ove radnike.

Poslodavci zakon brane činjenicom da se on odnosi samo na povremeno angažovanje radnika, a ne na zapošljavanje. Za njih on donosi izvesna poboljšanja kao što su da angažovani radnici ne gube pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti, penzija, dečjeg dodatka.

Jedan inspektor danas proverava nekoliko hiljada firmi i teško da će oni moći da kontrolišu da li zaposleni rade dozvoljenih 15 dana ili ceo mesec. Zakonu se zamera i što dozvoljava povremeno angažovanje stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, pa se stvara nelojalna konkurencija domaćim radnicima.

Izvor: Novosti